Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Абортус

Posted in друштво, родитељи, SerbianCafe by Соларић on фебруар 3, 2009

Abortus

Stojko – Apr 29, 2002 20:30

Moja poznanica razmislja o abortusu. Sa momkom je u losim odnosima, veza valjda nema buducnosti, on joj kaze: „odluci sama“.

Ima li ovde zena koje su razmisljale o abortusu, pa su se ipak osvestile i nisu ubile dete u svojoj utrobi? Na koji nacin da je ubedjujem.

Naravno da treba da joj se ponudi svaka moguca pomoc, sada i kasnije, kad dodje beba, naravno da treba da joj se objasni strasna stvarnost da je plod u utrobi zivo ljudsko bice, sa dusom i osecajima. Sta jos? Sta je vas prelomilo da ne ucinite ovaj strasni korak?

Hvala.

samohrana majkaApr 30, 2002

Pozdrav svima!

Imam devojcicu staru godinu dana i samohrana sam majka! Priznajem nije lako ali ja sam odlucila doneti dete na svet spremna na sve prepreke koje zivot donese!

Naj sretni dan mog zivota bio je trenutak kada sam ugledala svoj zivot. Od dana zaceca pa do danas same se borimo kroz zivot. Nije lako raditi osam sati nakon prespavane noci ali to se sve zaboravi kada dodjes kuci vidis osmeh na licu i cujes reci MAMA!

Ja potpuno razumem vasu prijateljicu koja razmislja o abortusu. Vasoj prijateljici trenutno sada cudne stvari prolaze kroz glavu sto je sasvim normalno i koje ona samo ona moze da razume! Nalaziti se u nezdravoj vezi i morati doneti odluku, preokret u svom zivotu jako je tesko. Jedini nacin na koji ti mozes da joj pomognes jeste da je da razgovaras sa njom ali nezno jer to je njoj sada potrebno. Prvo pricaj o lepim trenucima koje njena odluka o donosenju deteta na svet moze da joj donese pa onda blago predjes na losu stranu tj.sta sutra dete kada dodje na svet sta ti mozes da mu pruzis! Dali ces moci raditi da stvoris/ ostvaris osnovne stvari detetu? A isto tako ako se odluci za abortus to je sasvim normalno! Sto mnogi pricaju da ce savest da je grize sto je ubila dete to nije tacno. Prvu godinu ce da bude tesko ne samo zbog abourtusa no i zbog propale veze(a ona ce to da vidi kao propali zivot) ali ce se brzo vratiti na normalan tempo zivota itd…

Za sada toliko sa posla se javljam pa nemam toliko vremena

P.S Sretno

sandra – Apr 30, 2002 17:16

svi se mi nesto tu ugledamo na modernu psihologije,te“nemas prava da se mijesas“, te“to je njena odluka“.

Naravno da je njena odluka ali niko da „skine kapu coveku“ sto se trudi oko prijateljice. Njena je odluka, ali joj treba predociti sve solucije pa da se onda odluci. Moze vam zvucati zaludjeno, ali zar ne mislite da niko nas nije dosao slucajno na ovaj svijet i da nista sto se desilo nije slucajno.Tako i beba nije slucajno zaceta i ja sam misljenja da ona treba da se rodi. Mozda ce bas beba da „otvori mnoga vrata“.

Mlada zeno,abortus nije mala stvar. Cijeli zivot ces se pitati sta bi bilo da nisi abortirala. S druge strane,cisto sumnjam da ces se ikad pokajati ako ne abortiras i rodis dijete. Svako ima svoju sudbinu, zvijezdu vodilju, nazovite kako hocete, pa tako i tvoje dijete.

Odakle ti pravo da nekom uskratis pravo na postojanje. Nikad u svom zivotu nisam cula da se neko pokajao sto ima dijete, ali da se neko pokajao sto je abortirao…E,to je druga prica. Ne vjerujem da je uzimati zakon prirode u svoje ruke bas ispravno i prirodno.Naravno,vele svi „to je tvoja odluka“,i to je malo otrcana fraza.To ce ti svako reci da bi se ogradio.Tebi treba da cujes tudja misljenja i da razmislis o njima a da je tvoja odluka u smislu da odes kod ljekara i da te iskasape naravno da je tvoja odluka, ne moze ti to niko zabraniti.

Slusaj ti svoje srce i vidjeces. Nisam bas misljenja da treba samo „dobro razmisliti“. Treba malo vise osjecati pa kad uradis pravu stvar sto srce kaze, sve u zivotu dobro krene. Malo zvuci nerazumno, ali bas to“razumno-nerazumno“ i pravi od svih nas zombije a ne ljude. Pogledaj i na sebe i na to dijete malo vise ljubavi i zaj… razum na par trenutaka pa ces shvatiti sta treba ciniti

ZELIM SRECU OD SVEG SRCA TVOM DJETETU I TEBI

Dara (Dr) – May 01, 2002 08:46

Vreme i ja da komentarisem. na prvom mestu mislim da svaka devojka koja se ne ume sacuvati od neželjene trudnoće, ne bi trebala ni da se ubacuje u krevet. ne vredi plakati nad prosutim mlekom.

Ja sam licno protiv abortusa, sto znaci da sama ikada ne bih pomislila da abortiram dete. Istovremeno da mi se ta trudnoća desila u sred skolovanja itd, verovatno bih tada drugacije razmisljala. Ali ipak kao sto sam rekla, svaka zena bi trebala da preuzme brigu o sebi da ne ostane trudna a ne da se nadje u toj situaciji.

Sto se tice doticne mlade dame,naravno da treba da odluci sama. Najlaksa je stvar abortirati, ali ponekad je potrebno uciniti najlaksu stvar.

Samo hrabro i kako god resi, nek joj je sa srecom.

ranx – May 01, 2002 09:06

daro, jesi li ti stvarno dr, ili volis da se lazno predstavljas? malo su ti shvatanja ispod nivoa bilo kog fakulteta, a kamoli dr. titule. kako mislis odgovornost devojke samo devojke ili ima jos nekih koji bi mogli odgovornost da preuzmu i na sebe pri tom cinu? ja mog sina ucim da je ON odgovoran i da mora da koristi kondom svaki put, tj. da ne ostavlja da slucaj odluci da li ce da postane tata. a pogotovo u ovo vreme – ne znam kako bilo ko ostaje u drugom stanju neplanirano – ima li iko da se boji aids-a?

Dara (Dr) – May 01, 2002 23:04

Ranx, izgleda da ne shavatas da postoji razlika izmedju onoga sto bi trebalo da bude i realnosti. Svaka devojka mora sama da zna kako da se zastiti. Ako bude cekala da i momak to uradi docekace .. .. isto sto i ova devojka iz topica i mnoge druge u istoj situaciji.

Ja znam da ne treba da bude tako, ali tako je kako je. Zivot nije fer.

Nepotrebno mi je da se lazno predstavljam a ti se malo opusti, jer tvoji komentari meni deluju kao radikalno feministicke prirode, ali vise one sa kojima se

suoacavam sa mojim studentima feminizma iz prve godine. Zanete devojke koje su opsednute svetskom nepravdom nanete zenama. Sve mi to znamo, ali istovremeno, moramo se suociti sa cinjenicama da je svet trenutno kakav jeste. Promene koje su potrebne se nece desiti preko noci, i najverovatnije ce proci nekoliko generacija dok se to desi. ALI za sada svako od nas mora da nauci da funkcionise najbolje za sebe (i svoju porodicu naravno) u svetu kojem zivi.

Sto se tice trudnoće ove ti je najveci paradoks u socio-feminizmu. Ako je svaka zena ili devojka sasvim u kontroli svog zivota i svojih postupaka (kao sto bi mi zene to zelele) znaci da treba sama da bude odgovorna za sebe. Istovremeno zelimo i da muskarac bude jednak i preuzme deo odgovornosti. Da ne spominjemo prava deteta ako zena ostane u drugom stanju. Te polemike postoje u filozofiji vec dugo vremena, i svako ima prava na svoje misljenje.

Vidis, svaki bi roditelj kao i institucije obrazovanja i zdravlja, trebali da uce musku decu da efektivno komuniciraju sa devojkama i zenama o mogucnosti zaceca preventive, medjutim to nije tako! Sto u prakticnom smislu znaci – devojke ako same sebe ne uspete da cuvate, drugi to nece uraditi. I naravno nece se desiti ovakve situacije iz topica, kad devojka (koja je ocigledno sama) mora da donese jednu od najtezih zivotnih odluka.

Ranx, sto se tebe tice, cini mi se da ako neko ima misljenje koje je drugacije od tvojeg, odmah skaces i napadas verodostojnost necijeg razuma i obrazovanja. Ja postujem da svako ima svoje misljenje, kao i pravo na to, i nikada ne bih napala tvoje. Mislim da to dovoljna ilustracija tvog kao i mog ‘nivoa’.

ranx – May 02, 2002 05:32

izgleda da me ne shvatate kako treba – ja uopste nisam za feministicki stav da zena sama odlucuje – „moje telo – moja odluka“. po meni je trenutak kad se dete zacne ta odluka na oboma roditeljima, a idealno bi bilo odluka deteta – koje je vec odlucilo da postane, znaci i da zivi, i samo u slucaju kao sto je gore opisan („radi kako hoces, duso, ja perem ruke“) je na zeni da o tome odluci sama. ja sam licno protivnik abortusa, jedino sto znam da nemam pravo da glasnije uzvikujem, jer nisam u mogucnosti da nesto tim povodom konkretno uradim (osim da sama ne abortiram ako ostanem u drugom stanju, pod bilo kojim uslovima).

ja nisam nikakva rogata feministkinja koja suce vatru iz celjusti, kako hocete da me prikazete – a i feminizam je stalno ovde na ovim forumima ruzna rec, i svako ko pomene nesto sto je malo siri problem od marke maskare, izbora decijeg vrtica ili pretis lonca, ili na drugaciji nacin gleda na stvari nego sto je uobicajeno, (tipa mog misljenja: muskarci su suodgovorni, jer oni obavljaju oplodnju, bez obzira sto nije njihovo telo u pitanju – njihovo dete je u pitanju) odmah mu nakacite tu nepozeljnu etiketu (dr. daro, mene sigurno ovde lazno predstavljas, ako ne sebe) „kako se to zene odlucuju na abortus? kako moooguuuu???“, kao da su zatrudnele same sa sobom. i onda mi dara ovde drzi predavcanje iz stvarnosti – kao da je ono sto ja pricam kompjuterska igrica. ti pricas o posledicama, i kako ih pocistiti, ja govorim o uzrocima (u onome kako gledamo na svet, kako ucimo decu, kako gledamo na tu zivotnu situaciju) koji dovode do tih posledica – takodje stvarnost, ona koja prethodi stvarnosti o kojoj ti govoris. ako pricamo o jednom problemu, mozemo malo i sire da posmatramo stvar. nije zabranjeno.

na primer, neko rece – ja ne bih dao da moja devojka abortira moje dete, ako ga nece – ja ga hocu. i ovo bi mogla da bude stvarnost – ako promenimo nacin na posmatramo zacece, abortus, novi zivot.(sada je:mozes ti da hoces koliko hoces, ako ga ona nece, iam pravo da ga ubije, ti se slikaj, to je njeno telo) – zene misle da su uhvatile boga za muda zato sto su izborile pravo da same budu odgovorne za ubistvo fetusa. divno resenje, za devetnaesti vek, kad si bila upropastena ako rodis a nisi udata, ali da li je i za danas? i to nije problem koji treba da se tice samo zena, nego celog drustva. ovako je na prvi pogled jednostavno, i ne bi ga menjale, mi smo tak’ slobodne. radis sta hoces i kako hoces. naravno, jer si samo ti odgovorna za kontracepciju (?????) razmislite malo.

Sama – May 02, 2002 13:33

Ja sam samohrana majka, koju je momak ostavio u petom mjesecu trudnoce, nakon cetiri godine veze. I nemojte me pitati zasto nismo koristili kontracepciju, jer jesmo, no ovaj put je omanula i to bas u vrijeme kad nam se i veza raspadala. Ipak, nisam ocekivala da ce mi potpuno okrenuti ledja i pobjeci od odgovornosti, mada ni ja tada nisam zeljela dijete.

Lomila sam se sta da radim i na kraju rodila. Sama, jer sam do zadnjeg dana morala da radim da bih dobila platu i imala od cega da kupim osnovne stvari koje su mi potrebne. Da, imam podrsku moje porodice, ali buduci da nismo u inostranstvu, vise smo gladni nego siti da bi moja kcerka imala sta da jede. Bukvalno, sta da jede.

Niko me ne pita kako mi je kad ona zimi ne moze izaci napolje, jer ja nemam novca da joj kupim cizmice ili kad cesnutljivo gleda djecu na biciklu, a ja njoj ne mogu da ga kupim. Ili, kad idem da posudim novac da bih njoj kupila mlijeko ne znajuci uopste kako cu posudjeni novac da vratim. Sto je najgore, i nisam sa njom, osim vikendom, jer u mom rodnom gradicu nema posla, pogotovo ne za nekog sa mojom strukom, a ja ne mogu da platim i stan i dadilju koja bi je cuvala dok radim. Evo, proslo je 19 h, a ja sam jos uvijek na tom istom poslu od jutros.

Na poslu, na koji sam se vratila mjesec dana nakon porodjaja, jer sam morala da dobijam platu u cijelom iznosu, da bismo kako-tako prezivjeli. I, tako se vrtim u krug, gotovo dvije godine. Nadam se ce biti bolja ekonomska situacija, te cu za svoj rad biti adekvatnije placena, no pitanje je kad ce i da li ce uopste taj dan doci. I, ne smijem ni da pomislim kakva buducnost moju kcerku i mene ceka, ostane li jos dugo ovako.

O svojoj tuzi, umoru, nepovjerenju, slomljenom srcu i izgubljenim iluzijama necu ni da pisem. Zivim samo za svoju kcerku, pokusavajuci (za sada bezuspjesno) njoj stvorim temelje za sigurno sutra. Naravno da nju volim najvise na svijetu, ali i ja sam ljudsko bice kome treba ljubav, paznja, topla ljudska rijec, a sve to stvari kojih sam se lisila. I neka me osudjuje ko god hoce, znam da nikada vise ne bih donijela odluku koju sam prije dvije godine. Radije bih sacekala, i na svijet donijela dijete koje bi raslo u stabilnom, porodicnom okruzenju, dijete koje ne bi ceznutljivo mahalo rucicama kad vidi bananu ili sokic. Dijete, zbog kog mi se ne srce cijepalo na samu pomisao, sta ce biti sutra

mala maca____ – May 03, 2002

Moj predlog za vasu prijateljicu je da rodi dete! Jer sta se god desi sa njom i deckom nije toliko bitno kao dete.

Ja sam se nalazila u istoj situaci kada sam zatrudnela sa svojom mezimicom i nakon sto sam saznala za trudnocu moj decko je toliko pobesneo da je na kraju ispalo da cu mu ja zivot da unistim donosenjem naseg deteta na svet. Ali i pored napora od njega pa cak i njegovih roditelji (moji se nisu mesali pustili su da odlucim sama i da ce da me podrze bilo sta da odlucim) su me zivkali svaki dan sa nadom da abortiram. I tako ja se napravim budala zakazes sastanak za abortus! Kada je dosao taj dan da ubijem nesto sto sam toliko zeljela mislila sam da nestajem,tonem,gubim se. Kao da me neko probudio iz ludog sna, i rekao sta to radis, pa ti dete zelis! Naravno da sam zeljela i na kraju sam odlucila definitivno da idem dalje u zivot ali ne sam, sa nekim ko ce iskreno da me voli. Citavu trudnocu sam bila sama.

Radila full time do devetog meseca ali sam ziva. Prezivela sve SAMA. Ovek sam sebi govorila gde nadjem parce hleba za sebe bice i za dete.Tako je i bilo. Kada neko odluci da zadrzi dete bez oca sigurne budite da se vrata zivota ne zatvaraju. Tek se otvaraj u savkom pogledu. Vase dete vas nece spreciti da i dalje imate decke da se udate.

Jer ko vase dete postuje znajte da nije iskvarena osoba. I sada nakon godinu dana od kada sam rodila dete ON posrani OTAC salje paketic za njezin prvi rodjen dan. Zasto to radi kada je i dalje ne zeli. Neznam ali svaki poklon od njega zavrsi u smecu. Tako ce da bude sve dok ja zivim, a kada ona poraste pljuvati ga treba jer ne zasluzuje ni parce toplote.

Za sada toliko i molim vas ne cinite abortus. Malo se propatite u zivotu a posle toga imate sve sto pozelite a naj bitnije je to sto imate DETE radost i nista vam vise nije potrebno. Sto coveku treba je dusevno zadovoljstvo a nezaboravite da to dolazi sa decom.

voli vas vasa,

mala maca

jelena – May 04, 2002 02:47

Citam ove vase diskusije ovde i prosto ne mogu da se oduprem iznenadjenju koliki se procenat savremene populacije obrazovao na americkim sapunicama. Znate ono: mladi smo, zdravi, lepi, bogati, imamo bezbroj prijatelja, svi nas vole i nista nam ne fali, i hajde onda da sami sebi napravimo po koji problem pa da njime lupamo glavu tako da drugi vide da i mi imamo svoje patnje i muke. Nacitala sam se vala svacega u ovim diskusijama. Jedni se brinu sto im mali ne kaki, drugima klinci ne vole Pampers, treci su u nedoumici da li ce imati musku decu ako puse a bilo je i onih ciji mali odbija da se igra sa svojom shuricom pred roditeljima. Gde je granica ljudskoj gluposti?

Lako je vama da pricate o tome kako je vazno roditi dete i kako su deca nasa naveca radost i blago i tako dalje… Ocigledno niko od vas nije sirotinju i tezak zivot video ni na televiziji. Valjda vam na CNN-u jos nisu skrenuli paznju da su deca ljudska bica i da im je potrebno mnogo vise od onog vaseg „Duso, voli te mama“. ce da im pruzi toplu sobu, kuvano, odecu, pa onda obrazovanje, profesiju, da ih izvede na put? Bojim se da nece ljubav sama po sebi.

A sto se tice „mog iskustva“ evo jednog primera (za zainteresovane). Iselila sam se ovamo posle fakulteta (sasvim sama) i radim vec 8 godina. Sve sto sam postigla je bilo istrajnim radom, strpljenjem i licnom ambicijom. Zivim sama, imam divan posao i zato taksu placam u najvisem tresholdu. Za ovih osam godina sam platila sigurno jedno $250.000. Ocigledno da sam do sada jos nekome (sem sebi) kupila kucu. Pri tom se ni u kom slucaju ne bunim sto placam taksu i cak mislim da je to veoma potrebno.

Ono sto me, medjutim, izludjuje su oni koji ovakav sistem zloupotrebljavaju. Naime, imam primere (u mom gradu) porodica koje su ovamo dosle jos 60-tih i 70-tih, nikada po dolasku nisu imali posao niti su ista radili, nisu dak naucili ni engleski za sve to vreme. Pri tom imaju oko desetoro dece i zive na socijali i decije pomoci. Uzasno su neobrazovani, zatucani i drcni. Ovakvi kao sto sam ja im izdrzavaju decu.

Ne zelim nikada da se udam i ne zelim da rodim. Moji su se roditelji vecno klali i svadjali preda mnom. Mrzela sam svoje detinjstvo i iskreno se bojim da mi se tako nesto opet dogodi. Ipak, zelim decu. Trazila sam da usvojim dvoje-troje dece koja su ostala bez roditelja ili koja su jednostavno napustena. Pokusala sam nekoliko puta da izadjem na kraj sa svom tom birokratijom ali me na kraju uvek odbiju jer „nisam udata“. Muz mi ocigledno nije trebao da dodjem ovde gde sam against odds, pa ne vidim zasto ne bih mogla da sama brinem i o deci. Gde su moja prava na izbor?

Onima koji nam ovde nude raznorazne sajtove o abortusima bih preporucila da potraze sajtove o tome koliko je dece u ovim nedavnim ratovima izgubilo roditelje, napusteno i bez buducnosti, i to samo u Srbiji. Zatim, koliko dece po Gvatemali, Kolumbiji ili Hondurasu (a sigurna sam i daleko sire) zaradjuje prostitucijom po ulicama. I sad pitam vas da li bi oni trebalo da budu srecni sto su zivi pa makar i na taj nacin? Gde ste vi koji „volite decu“ da mi objasnite kako su uopste takvi fenomeni uspeli da promaknu vasoj „roditeljskoj paznji“.

Marina – May 05, 2002 02:15

Zanimljivo je da se sve diskusije vezane za problem abortusa na kraju svedu na prepucavanje izmedju zena koje su odlucile da rode i onih koje su abortirale pri cemu ova druga kategorija kao osnovni argument istice svoje pravo na slobodan izbor u isto vrijeme zaboravljajuci da je njihovom pravu potpuno jednako pravo suprotne strane na slobodno misljenje i izrazavanje.

Naravno, smatram da svaka zena ima pravo da odluci da li zeli dijete ili ne.

Osobno sam protiv abortusa i kada se kao „opravdani razlozi zasto cu da abortiram“ nabrajaju: karijera, nezavrsen fakultet, eto nisam sposobna ili pak siromastvo u Afganistanu, Sjevernoj Koreji ili Africi jedino sto mogu da kazem je bljak.

Sustina problema abortusa nije samo siromastvo niti su djeca zapustena, zlostavljana i nesretna samo u siromasnim zemljama ili porodicama, koja glupost.

Osnovni problem je neobrazovanost ciji je postotak istina najveci u najsiromasnijim zemljama iz koje proizilazi nedovoljna svijest o potrebi koriscenja kontracepcijskih sredstava i neodgovornost koja ocigledno ne pravi razliku izmedju siromasnih i bogatih.

Ja sam svog andjela rodila ne osvrcuci se ima li nas previse na ovoj planeti, ne pokusavajuci da mu uskratim pravo na zivot uporedjujuci ga sa bebicama u Afganistanu, El Salvadoru…znajuci da ce se roditi kao izbjeglica.

Bila sam itekako svjesna da mi je ostalo nekoliko ispita do kraja fakulteta, da mu necu moci priustiti mnoge stvari koje djeca u razvijenim zemljama imaju, da mi mozda linija nece biti ista kao prije porodjaja, da skoro nece biti zurki do jutra i izlazaka i jos toliko „opravdanih razloga“.

Nakon godinu dana zavrsili smo fakultet i dolaskom ovdje gdje smo sada rijesili sve one „toliko bitne“ materijalne stvari ( posao, kuca, auti, takse…) i ostali ono smo bili i u najvecoj bijedi- sretna porodica.

Placam taksu, ali eto ne mogu one male, musave meksikance (slatke kao i sva djeca na ovom svijetu) koji zive od socijalne pomoci svrstati u kategoriju „za abortirati“ niti njihovim majkama polupismenim i siromasnim pravo na majcinstvo.

Ono sto ja mogu uciniti kada je siromastvo u pitanju je odvojiti desetak dolara mjesecno za programe pomoci djeci kojima je ta pomoc neophodna, poslati po koji paketic odjece, igracaka, slatkisa malim izbjeglicama u Srbiji, odnijeti nepotrebne stvari u Salvation Army.

Suplje, nacisticki obojene price kako netko treba da bude abortiran jer su mu roditelji siromasni, neobrazovani ili zatucani ostavljam onima kojima je i ljubav prema djetetu pateticna i smijesna…stvarno nisam u tom filmu.

********* – May 06, 2002

Citajuci ove prethodne komentare sokirala sam se koliko je pojam i cin abortusa udomacen u nasem narodu. Pa gospodo moja moderna htjeli vi to priznati ili ne abortus jeste i bit ce uvijek ubistvo. Nemojmo se cuditi sto nam je ovako kako jeste, jer ocigledno prekinuti jedan zapoceti zivot je za nas samo sloboda izbora zene isto kao odluciti koje cipele da kupi. E pa nece biti bas tako. Svi vi, gospodo koji danas slavite Uskrs i izigravata velike vjernike morali bi znati da Bog uzima za zivot od dana zaceca ne od dana rodjenja. Molim vas recite mi ko ima onda pravo da taj ziviot unisti. Ne nemojte, reci cu vam ja samo onaj ko ga je i zaceo a to Bog.

Stojko tvoja zelja da nagovoris prijateljicu da zadrzi dijete je zaista jedina ispravna odluka i nemoj se bojati da istrajes u njoj, jer morao bi razmisliti da li si na pravom putu da zelis da unistis neciji zivot a niposto da ga sacuvas. Vjeruj mi da ce ti jednog dana tvoja prijateljica biti zahvalna za to. Svima onima koji ce pozuriti da me osude za ono sta kazem zelim reci samo ovo. Jednom davno sam bila i sama u toj dilemi da li da to uradim ili ne. Bila sam udata, ali imala sam milion i jedan razlog da to uradim a samo jedan da ne uradim. Odlucila sam se za ovaj jedan DA NE MOGU da ubijem svoje dijete. I dan danas hvalim Boga da mi je pokazao put. Moj razlog je danas djecak od 14 godina i nesto sto mi sa njegovom starijom sestrom daje snagu i uljepsava zivot svaki dan.

A svim ovim emancipirani damama da kazem jos nesto. Onog momenta kad lijezemo u krevet sa muskarcem „nezasticene“ moramo znati sta iz toga moze da se dogodi ali moramo znati da smo mi prve i glavne koje za to moramo podnijeti odgovornost. Ako vec hocemo da budemo “ ravnopravne“ onda treba da snosimo i odgovornost za svoje postupke.

Vjerovali ili ne ali zena ipak pored svega snosi najveci teret abortusa. Po njenoj se utrobi kopa i otkida ono sto je postalo dio nje, a muskarci vrlo malo toga osjete uglavnom nesmetano zive dalje, dok zena i poslije toga racuna dane rodjenja i godine djeteta koje je nerodjeno. Drage moje zacinjite i radjajte djece onoliko koliko ste u stanju da hranite i odgajate bez muskaraca. Da li znaci da one zene koje su udate pa se rastanu ili ostanu udovice treba da ubiju djecu koju sa njima imaju????

Kazete to su prepreke za neke buduce veze. Pa drage moje koliko god da mi pokusavate pokazati kako ste vi savremene upravo mi pokazujete suprotno. Tipicno balkansko razmisljanje. Znaci sve se vrti oko veze sa muskarcem. Opet muskarci oblace i vedre u vasim zivotima. Zar ne msilite da bi trebalo da se polako oslonite na same sebe????

Jos samo nesto das dodam.Tek sada sam procitala jos neke komentare kao sto su Jelenini i samo zelim reci ovo. Vjernik samo samo onoliki koliki sa uvijek bila ni veci ni manji, jer politika ne odredjuje moje vjersko ubjedjenje. Ne govorim samo kao vjernik nego kao majka dvoje djece i zena.

Vjerujte mi NIKAD, ALI nikad se nisam pokajala sto sam dozvolila svome sinu da zivi ZNAM da bih se pokajala da nisam.

Njegov zagraljaj mi znaci vise nego ista na svijetu iako zivim u sredjenom braku, ali srce mi zadrhti od ponosa kad vidim svoga sina kako ulazi na vrata i sa osmjehom na svojim predivinim usnama mi kaze: “ Kako je moja majka danas???“

Postujem majke koje se same brinu za svoju djecu iznad svega. Pokusavam da ne razocaram nikog u zivotu. Ni roditelje ni muza ni prijetalje, ali ipak sam prvo majka pa sve onda drugo, jer gospodo moja nasa se djeca nisu narucila nego su nastala iz naseg zadovoljstva. Stojko mozda tvoja prijateljica osjeca slicno samo zeli podrsku u tome. Vjeruj mi ako joj das podrsku i pokazes da ne misle svi da je ona manje vrijedna time sto donosi na svijet dijete koje nije rodjeno u zakonitom braku, bit ces jednog dana mnogo vrjedniji prijatelj nego ako je podrzavas u abortusu.

I jos nesto drage moje dame. Dokle mislite da vasa tek zaceta djeca budu vase ulaznice za brakove koje prizeljkukujete???

Da ih po tome zacinjete i i unistavate????

Kad cete jednom poceti da ostvarujete svoje ciljeve sa svojim kvalitetima ne uvlaceci time cak i nerodjenu djecu???

Zao mi ej ako sam bila prestroga , ali zaista mi se vec pomalo gadi ovo licemerje nasih zena i muskaraca i prikazivanje sebe kao idealnog pojedinca a svih ostalih kao pokvarenjeka.

jelena May 07, 2002 00:16

Sasvim je pozitivno sto imamo suprotna misljenja, otuda i ova diskusija. Cudim se, medjutim, odakle ljudima takav poriv da me imenuju pa jos i vredjaju. Tema ove je diskusije je iskljucivo abortus, a mene nema potrebe da opisujete jer me nikada niste videli (ko zna? mozda sam ja samo jedan brkati muskarac iz Polinezije koji se predstavlja kao jelena).

Drugo, vi koje ste godinama udate, zivite sa muskarcem kome verujete i na koga mozete da se oslonite, imate stalan posao i stabilan zivot, vama je lako da sudite onima koji u potpuno drugacijoj situaciji. Mozda kad bi malo sacekali da vam ta mala deca prerastu u tinejdzere pa kad bi vam cerka od 15-16 godina (u srednjoj skoli) ostala trudna sa nekim majmunom iz komsiluka, mozda bi onda promenili ugao gledanja na stvari. Kladi se da bi joj u tom slucaju sami vi predlozili abortus.

Slazem se da je abortus u stabilnom braku (a narocito posle vec dvoje dece) stvarno, u najgorem slucaju, bezpotreban. Medjutim, ako se osvrnete na pocetak ove diskusije videcete da je rec o vanbracnoj trudnoci u nesredjenoj vezi. Dakle, ne pravite digresiju svojim drazesnim primerima o vasoj sitnoj deci koja danas eto veselo trckaju i pretstavljaju radost roditelja koji se vole. Lepo je sto ste tako pozitivni, ali to svarno nema nikakvih dodira sa nasom temom.

Imam drugaricu koja je pre desetak godina (jos u Beogradu) ostala u drugom stanju posle veze od dve godine. I taj njen tip je na to objavio da ne zeli dete, bez ikakvog laznog uvijanja tipa „odluci sama“. Sta vise, u vreme kad je isla na abortus nije cak ni hteo tu da bude, nego je negde otputovao jer je, jel’te, bio decko pod strasnim stresom. A sta je sa njenim stresom?!

Kakvih gadova ima to tek vidite kad vam je najteze. Svi se nekako godinama prave fini… Na kraju sam ja isla sa njom kod doktora jer njeni nisu nista smeli da znaju. Imala je tada 23 god., sto uopste rano za dete, medjutim, tada je jos uvek studirala i zivela kod svojih. sam joj ja pozajmila pare za doktora jer nije mogla od svojih da trazi. I kako moze nju neko da osudjuje za taj abortus. Niko nikada nije saznao, ona se udala srecno i danas ima decu sa normalnim i zrelim muskarcem (happy end). Ko zna da li bi bilo tako da je rodila… Za razliku od vas koji zivite u Americi i po Zapadu Evrope, u Srbiji jos uvek ne postoje „prava zene“, niti moze da se prezivi od socijalne pomoci.

Naravoucenije: pravo je svakoga (ko je punoletan) da odluci o svojoj sudbini. Vi ostali, nad cije se idilicne porodice nije nadvila „senka kirete“ postedite covecanstvo svog dusebriznistva. Budite humanisti tamo gde je potrebno umesto da plasite inace preplasene devojke o tome kako su krive za „ubistvo“.

Toliko.

kalina – May 07, 2002 05:33

Pa Jelena,

Nismo izgleda imali svi srecu da odrastemo u „malogradjanskim“ porodicama koje su se „jezile“ pod senkom kirete.

Ja sam ponosna da je meni otac koji sada ima 71 godinu i koji je penzionisani lekar rekao kada sam imala 14 godina: Ako ostanes trudna, bez obzira na sve, zadrzi trudnocu.

Ako ti ne mozes, mi cemo odgajati dete.

Verovatno zahvaljujuci tome, nikada nisam razmisljala o ovoj temi kao bauku niti smatrala da je vanbracno dete nesto za osudu. Cenim i to sto je on taj stav propagirao kroz citav svoj radni vek.

Prvo dete sam rodila sa 27, drugo sa 36, sada imam 43. Ja imam decake, ali kada bih imala devojcicu, mogla bih jedino da joj kazem isto sto je meni rekao moj otac.

Istina je da su „prava zena“ manje razvijena u Srbiji nego na zapadu. To u principu malo sta sustinski znaci. Svako ima prava koliko sam uspe da izbori i koliko misli da mu pripada.

Izvini ako ti smeta sto sam koristila Engleski, mislim, zivis u Australiji, pa valjda razumes.

Slusaj, mi diskutujemo o necemu i nije fora truditi se da uvredis bilo koga.

U Australiji nema dodatne takse za neudate/neozenjene. Ako si platila $250 000 za 8 godina, to je oko $30 000 na godinu, ti si na oko 85 000 sa Australijskih 48% iznad $50 000. Nikome time kucu kupila nisi, u Sidneju ni posten dvosoban stan za $250 000 ne moze da se kupi (izvini, mozda ne zivis u Sidneju), ali sa tim parama i te kako mozes nekoga da izdrzavas. Ako ti je vec toliko stalo da usvojis dete, vencaj se fiktivno za nekoga. Mozes cak usput nekome dobrotvorno da uradis papire.

Ne dopada mi se sto pljujes po porodicama od po 10 clanova koji zive na socijali. Australija ih je uvezla jer im trebaju ljudi. Ima ta zemlja svoju racunicu. (Da li znas da Australiju svake godine napusti vise kvalifikovane radne snage nego sto se useli?). Onda su uvezli i tebe i tebi slicne (kvalifikovane) da im placas taksu i drzis balans.

Smejali smo se Siptarima na Kosovu i dokle smo stigli. Zasto Amerika cvika od Kine? Ljudska brojcanost je snaga. Te porodice kojima se ti danas smejes sutra ce biti snazne.

Mozemo ovako do sutra. Meni nije stalo da budem u pravu. Pisem sve ovo samo sato sto me je pobudila gorcina i kontradiktornost tvojih poruka. Svakao da svako ima pravo sam da odluci o svojoj trudnoci, svojoj bebi i svom zivotu.

I ja sam nekada u „nekom drugom zivotu“ vodila drugaricu u Narodnog Fronta. Omiljena anegdota sa tog mesta: jedna mala Ciganka (klinka, mozda 17 godina) ispovracala nakon pobacaja, potrcim ja, zovem sestru, a sestra mi dade neki peskir i kaze: Daj joj da obrise sta je ispovracala.

Ne znas dal’ da se smejes il’…

Sve sto te ne ubije ucini te jacim.

Lep pozdrav!

Kalina

muckyMay 07, 2002

ljudi,

ako niko od vas nije gledao poruke od pre, nije ni chudo shto se stalno raspravljamo. Taj Stojko se zahvalio i rekao da je njegova devojka odluchila da ostavi dete.

Super je odluchila. Evo vam njegova poruka:

Stojko – May 01, 2002

Hvala svima na dobronamernim savetima, a onima koji bi u ime „napretka“ da ubijaju nerodjena ljudska bica, besmrtne duse – njima nemam na cemu da budem zahvalan.

Ako Bog da dete ce se roditi i ziveti, a neuporedivo je bolje pomoci majci na svaki nacin – i ljudskim savetom, i fizicki, i novcano i svakom drugom podrskom – da rodi i odgaji dete, da mu dopusti da udahne vazduh i vidi ovaj beli svet, nego da se zbog nekakve „udobnosti“ upusti u ubijanje sopstvenog ceda.

Chini mi se, Jelena, da ovaj momak bolje razmishlja od tebe, ti ne dobijash zahvalnost jer previshe mislish na sebe i na to da tebi bude super. Mora da nemash para, to je u redu, ali onda razmisli da li su pare vaznije od nechijeg zivota. Inache, ja nisam punoletna, shta vishe, bash sam malada, ali mene mama i tata uche da i sutra da im dodjem i kazem da sam trudna, da nikada ne pobacim, da ce oni sve uchiniti za mene makar nemali ni dinara, makar me neko silovao. Srecna sam shto imam takve roditelje i znam da ih ima malo, ali ako si vec punoletan, trebash sama da vidish shta se tu mucka.

Reci cu vam neshto od chega cete se svi zgroziti ali je istina. Da li ste vi neki od onih shto koriste skupe kreme za podmlađivanje? ako jeste, upravo ste se namazali sa delom mrtve bebe, poshto ima neshto u mladom dechijem organizmu shto brzo raste i podmladjuje kozu. Koliko ima abortusa a majke nisu obaveshtene shta se radi sa „ostacima“ trudnoce i niko nije obaveshten. Da samo znate shta sve oni rade sa tim „ostacima“ ja mislim da se vishe nikada ne biste namazali u zivotu ako ste neki od osecajnijih ljudi. To je tako skupo, a ustvari, dobije se dzabe, josh ti morash da platish da ti abortiraju dete.

indijankaMay 08, 2002

DNEVNIK NERODJENE DEVOJCICE

IZ LJUBAVI SU MI RODITELJI DALI ZIVOT. TAKO JA MISLIM.

NASTAJU MOJE PRVE ZILE. TELO POCINJE DA SE OBLIKUJE. VEC IMAM USTA…SRCE JE POCELO DA MI KUCA.

KO JOS MOZE DA POSUMLJA DA JA ZIVIM!

NE SHVATAM ZASTO JE MOJA MATI ZABRINUTA…

RUCICE I NOZICE SU POCELE DA MI RASTU.

NA RUKAMA SU IZNIKLI PRSTICI. USKORO CU NJIMA POCETI DA HVATAM. KAD IZADJEM IZ UTROBE, DODIRIVACU OBRAZE MOJE MAJKE…

TEK DANAS JE MAJKA SAZNALA DA ME NOSI U UTROBI…PRESRECNA SAM ZBOG TOGA.

JEDVA CEKAM DA VIDIM LICE SVOJIH RODITELJA…

SAD JE VEC SIGURNO DA SAM DEVOJCICA.

IMAM SVE ORGANE, BOLJE OSECAM OKOLINU.

KOSA I OBRVE SU POCELE DA MI RASTU…TO ME KRASI…

OCI, USI, NOS…GLEDAM, CUJEM, MIRISEM…CUJEM KAKO MOJI RODITELJI RAZGOVARAJU…NEKAKO SU UZNEMIRENI. OTAC VELI, „KAD CES VEC JEDNOM DA

ABORTIRAS“ STA LI TO ZNACI? MOZDA SE SPREMAJU DA MI KUPE KOLEVKU…

MAMA, CUJES LI KAKO MI KUCA SRCE? ONO KUCA I ZA TEBE, VOLJENA MAJCICE…

U UTRIBI SE OSECAM BEZBEDNO I SRECNO…MAJKO! MAJKO! GDE SMO TO? STA JE TO?  STA TO RADE SA MNOM? MAJKO POMOZI MI! NEKO HOCE DA ME ISCUPA

IZ TEBE…TO SU NOZEVI,,,MAJKO,,,NE DOZVOLI DA ME UBIJU…BOLI! BOLI ME! MOLIM TE…POMOZI!

GOSPODJO, IZVOLITE. OBAVILI SMO OPERACIJU…ZAMETAK JE ODSTRANJEN.

BOZE – May 11, 2002

Onima koji abortiraju zbog ciste sebicnosti, samo jedno neka razumeju!

UBICE SU!

nista bolje!

Tesko mi je da ovo kazem jer znam da ima iznimaka kao sto su Lilly i jos nekoliko, kojih mi je zao, i koji su imali pritisak nad njima.

Prvo, ako niste videli slike na onim linkovima, stranicama, sto je neko stavio na poruki malo povise onda neznate sta pricate. Kakva crna tackica, u pravu ste da ovo 21 vek ali mi smo jos uvek ljudi.

Ovde gde zivim sada je ilegalno, a preko puta granice cak i zivotom mozes da platis za uzimanje drugog zivota. Cak i ako je to bio puki INCIDENAT i ni mrava u zivotu nisi povredio.

A onda dodju, i kazu da je u redu uzeti nerodjeni zivot……. a za mene ljudi (ko jest covek) uzimanje zivota je jednostavno UZIMANJE ZIVOTA! Zar mislite da je drugacije kad vam neko ubije bebu od 3 meseca i dete od 13 godina. Ono je jos uvek zivo i ako ubijeno, unisteno ljuckom rukom! A isto tako i ona nerodjena beba.

Svako je sudjen da bude nesto u zivotu, neki su se ljudi rodili i PROMENILI su nacin na koji zivimo, i vidmo zivot. Ko je da kaze da to dete nema sansu i jednog dana nece pomoci da izleci rak, produzi zivot, napravi mir.

KO JE COVEK DA UZIMA U RUKE ZIVOT I IZIGRAVA BOGA?????????.

Ne ja, a ne ni ti!

Zato sto ako ovo citas, znam da si samo jednostavno, ponekad pametno, a onda opet, ponekad glupo ljudsko bice kao i svi mi ostali.

Ko to kaze da je bolje abortirati nego dati dete na adapciju, pogotovo dok je beba, bar ovde u Americi, ljudi cekaju godinama na listi da prisvoje bebu. To znaci da zele dete, a u samom tome da i beba koju majka ostavi je negde pozeljna. Ali i ako ostane u domu, imace zivot, videce svet. Znam u tuzi i jadu. I ja sam prosla kroz puno u zivotu, teske stvari. Nisam bila u domu niti usvojena, ali svaka moja muka me je naucila da budem jos jaca, zrelija i da bolje razumem.

Razmislite, DALI BISTE DALI TOME DETETU BAR POLA SANSE NA ZIVOT, A VI ZIVITE VAS. ILI BISTE BILI SEBICNI I DA SAMO VI ZIVITE I TOME CEDU SKRATITE TU BOGOM DANU MOGUCNOST UBICE, NISTA BOLJI NISTE OD TOGA AKO SE HLADNOKRVNO ODLUCITE NA ABORCIJU!

IZUZETCI POSTOJE, ALI PROMISLITE DOBRO JESTE LI JEDNI OD NJIH!

TO SU SAMO MALA NEVINA DECA KOJA TRAZE OD VAS DA IM POMOGNETE, DA UZVRATITE ONU USLUGU KOJU STE JEDNOM I VI BILI PRUZENI SA STRANE VASE

MAJKE!

sladjana – May 17, 2002

Preporucila bih svim devojkama koje su u drugom stanju i koje razmisljaju sta da rade da ne abortiraju.

Veruj te mi, kajacete se celog zivota. Pricam iz iskustva jer ja sam abortirala 1999. godine. Nema dana da nisam zaplakala sto se kajem da sam to uradila. Imala sam tad 19 godina i bila sam studentkinja pocetak zandje skolske godine. Da bi sacuvala svoje dete porodila bi se u mesecu kad bi isla po diplomu. Razlog sto sam abortirala je situacija u kojoj sam upala sa tim momkom.

Njegovi me nisu voleli a mi smo se dvoumili dali da ostanemo zajedno. U oktobru sam saznala da sam trudna. Istog tog dana sam se smejala i plakala. Bila sam presrecna a i tuzna. Znala sam da moram da odlucim sta da radim. Nazvala sam decka i rekla sam mu, tuzno mi je tad odgovorijo da nam vreme nije. Tad sam znala da sama stojim bez ikog da mi pomogne. Otisla sam kod lekara i on mi je dao adresu gde to mogu da uradim. U abortus klinici u Rotterdamu. Otisla sam sa deckom. I istog tog dana mi je decko rekao da me ne voli i da jos uvek pati za njegovom bivsom devojkom. Sve u svemu bolelo me je toliko da sam htela da se ubijem.

Ali na kraju svega zalim samo sto sam ostranila svoje prvo dete. U srcu mi ono jos zivi ali nemam ga…

Nenad – May 20, 2002

Ja sada ne zelim da pametujem i pricam kako je to jedan greh,kako to ne treba i takve price. Svi mi to znamo ,ali kada se nadjemo u toj situaciji neznamo sta drugo. Odnosno prvo se misli na A. a posle sve drugo.

Sada imam 23 god i student sam 4 god. fakulteta, ali kada sam bio malo mladji odnosno izmedju 15-19 bio sam sa jako puno devojaka i nikada nisam pomislio na nesto drugo ako se desi to odnosno da devojka ostane u drugom stanju vec samo na abortus.

To se nazalost i jednom desilo. Bio sam 1god. faksa kada sam bio sa devojkom do koje mi i nije bilo stalo, ali desilo se upravo to da je ona ostala trudna. Ja nisam pobegao, ali prvo sto sam pomislio bilo je da abortira.

Razgovarali smo rekao sam da je podrzavam u svemu sto udluci. Iskreno sam joj rekao svoje misljenje. Ona je tada imala 23god.  i posle par dana mi je rekla da odlucila da A.

Nekako sam odahnuo. Nismo posle toga jos dugo bili zajedno svega jos par meseci. Medjutim,posle nekog vremena kao i sada uostalom,kada sam se smirio i imam samo ozbiljne veze poceo sam malo normalnije da razmisljam. Znam da nije tako bilo verovatno nikada ne bih stigao dovde na faksu, ali uvek ostaje jedan zal zbog toga sto se desilo.

Mislim i na tu devojku, ali i znam sigurno i da je bilo drugacije da je rodila da mi ne bi ostali zajedno dugo. Jednostavno nismo bili jedno za drugo.Sada sam cuo da se srecno udala i da ima vec dva mala lepa deteta i drago mi je zbog toga.Bilo bi mi tesko da je nesto lose ispalo.

Tako sada kada budem imao devojku do koje mi je zaista stalo, kada se stvarno zaljubim bicu najsrecniji TATA na svetu.

Zakljucak: Ne zelim da savetujem i pametujem, ali mislim da je sve u trenutku i pravoj osobi.Ne vredi biti sa nekim ko nije za tebe. A sto se tice deteta to mi je zao i to ce da ostane moja vecita tuga, jer jako volim decu uostalom i skolujem se da radim sa decom.

Iskreno vas Nenad

xMay 22, 2002

Imam 32 godine. Pre 9 godina moja sadasnja devojka je ostala trudna samnom. Bila je to prva godina naseg zabavljanja. Studirali smo zajedno i stanovali u studentskom domu. Ja sam zeleo to dete, ali se pred mojom devojkom isprecio problem kako ce to da saopsti svojim roditeljima. Poveo se razgovor o abortusu.

Nisam zeleo da je prisiljavam da rodi. Zeleo sam da to bude samo njena odluka. Moj stav joj je bio jasno preciziran. Ona se odlucila na taj korak i ja sam je podrzao.

Danas, toliko godina posle, vidim da sam grdno pogresio. Naime, trebao sam biti istrajniji u tome da ona rodi dete,pogotovu zbog toga sto je ono bilo plod velike ljubavi. Nasa veza je izdrzala proveru vremena, volimo se jos uvek,uskoro cemo se i vencati. Medjutim,nikad nije prestala da nas progoni teska griza savesti zbog nepocinstva koje smo napravili.

Tesko je deliti savete. Znam samo sta bih ja uradio da mi Bog dozvoli da se vratim unazad tih devet godina.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: