Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Спона религије и морала је природна, без обзира на то да ли постоји Бог или не (ма шта то значило)

Posted in друштво, религија, филозофија, SerbianCafe by Соларић on фебруар 18, 2009

Šta je moral?

Dadek – 13. август 2005.

Dirkem je kazao da bi neko bio moralan iznad njega mora da postoji neko moralnije biće. On smatra da je to društvo! Ja se ne slažem sa tim, naime mislim da popjedinac u društvu može da bude moralan iako je to društvo ne moralno. Ako pod društvom smatramo naciju ili evropsko stanovništvo, svetsko, može se kazati da to društvo nije moralno, podjimo od raznih sloboda koje se pružaju različitim neiživljenim masama… Ja dakle mislim da to moralno biće koje se nalazi iznad nas jeste sam Bog!
Možemo se upustiti u raspravu?
Šta vi mislite?

Ali takođe Majklj Maršal Smit je kazao jednom: „Moral zavisi pre svega od toga da li nas neko posmatra“, sada postoje ljudi koji su moralni samo da bi „društvo“ tako mislilo, ali sa druge strane kod nekih ljudi postoji moral koji oni suprotno predhodnom iskazuju kada su sami, a kada izadju u „društvo“ postanu ne moralni, pošto kao što sam i ranije kazao „društvo“ kao više biće utiče ne mora biti moralno i tako degradira pojedinca koji bi želeo biti moralan. Ali i taj pojedinac ima težak zadatak pred sobom, da ostane moralan u ne moralnom društvu.
Stvarno bih želeo da se neko javi da ožbiljno raspravimo o ovome.

Hvala D.P.

inss – 20. avgust 2005.
Uvek sam imao problem sa filozofima, jer oni mnogo mute vodu. Ne znaju ni sami o cemu govore, ili u najmanju ruku ne govore jasno pa ih mnogi pogresno razumeju. Prvi filozof na koga sam naisao da sam mogao da razumem šta je hteo da kaže je Niče, a on i nije pravi filozof, možda je i Rasel pisao jasno ali on je plitak, neposten, doduse i duhovit.

Šta dakle znaci to da je „drustvo“ biće koje je iznad i iz koga se izvodi moral? I može li se iz Dirkemove tvrdnje zakljuciti da društvo koje je ne moralno ne može biti osnova morala. Tu se tvrdnja sa jednim smislom tumaci na deseti način a onda se izvodi zakljucak na osnovu toga. Tipican specijalitet filozofa.

Ja mislim da je Dirkemova tvrdnja donekle tacna ako se shvati na određeni način. Ali ja ne razumem šta je to „drustvo“ kao biće. To je nekakva apstrakcija. Covek, na pustom ostrvu, koga su odnegovale divlje zivotinje, ne može imati moralnu svest kakvu je mi poznajemo. Moralni kod određuje drustvo. Ako je drustvo ne moralno, ne znači da se moralni kod ne prenosi – ako jedan deo drustva krade, kradja tolerise, a narod je cinican, ne znači da je time izgubljen i standard kradje kao nečeg ne moralnog. Po meni, Dirkemova tvrdnja stoji u smislu da moral nije urođen, već određen okolnostima. Sto je istina sporno kao tvrdnja.

S druge strane, šta znači da je Bog onaj iz koga se izvodi moral. Šta je uopste Bog? Od filozofa, gori su samo teolozi. U stvari, teolozi su glavni uzor i glavni krivci za filozofska baljezganja. Ali tvrdnja da je Bog izvor morala je centralna, i ako se shvati na određeni način može možda i imati nekog smisla.

Prvo sto ova tvrdnja kazuje, je da je moral nešto apsolutno – nezavisno od drustva. Ovo je u stvari o cemu treba pricati. Jer, na osnovu toga sto je Bog apsolutan (ma šta on bio, on je nešto recimo nepromenljivo), izvodi se ovaj zakljucak, ali religiozni fanatici u stvari mare samo za taj zakljucak. Religiozni ljudi su konzervativni, a ovo je razlog. Glavni efekat religije je da cuva neke vrednosti, i to je ono sto joj se mora priznati nezavisno od toga kakvim se obrazlozenjem služe (a ona su često prilično suluda sa stanovista modernog coveka).

Drugo što se kaže je da je moralno ono sto kaže određena religija.

Ovo nisu besmislice. Pitanje se može shvatiti na sledeći način: koliko je onog u moralnom kodu zavisno od drustva a koliko ne (koliko je urođeno).

Recimo, ja mislim da je stid delom urođen.

No moja skrivena premisa je da moral treba psiholoski tumaciti. I tu se opet vracamo nazad – šta je to uopste moral? Da li je to nešto,nametnuto, ili je to nekakav osećaj (griža savesti) ili je – šta je bre uopste to?

Uz svu duznu dozu pljuvanja po religiji, moram da istaknem jednu stvar: religije, one prave, su zasnovane na ljudskoj psihologiji. Na nekim dubokim, empirijskim cinjenicama i iskustvima, koja su deo ljudske prirode. Prema tome, spona religije i morala je prirodna, bez obzira na to da li postoji Bog ili ne (ma šta to znacilo).

Извор: SerbianCafe.com (дискуије)

Сродне теме:

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: